Kroz trnje do posla
Jedno od najaktuelnijih pitanja u našoj zemlji je pronalazak zaposlenja. Zbog toga sam i izabrala upravo ovu temu za svoj prvi tekst na portalu woman.ba
Dok sam tražila posao pitala sam se koji je najbolji način da bi se najbrže dobio posao? Šta uraditi? Koji su faktori presudni pri dobijanju posla? Da li je to dobro napisano motivaciono pismo, biografija, prilagođavanje biografije i motivacionog pisma zavisno od pozicije za koju aplicirate? Preporuke bivših poslodavaca?
Ocjenjivala sam redom sve ove stvari i shvatila da imam solidnu biografiju sa radnim iskustvom, govorim engleski jezik i imam vozačku dozvolu. Znači da posjedujem sve ono što većina poslodavaca traži u svojim oglasima za posao.
Vremenom sa pročitala bezbroj oglasa, aplicirala na gomilu pozicija, otišla na desetine intervjua, bila u najužem krugu kandidata i svaki put se nadala da ću biti primljena, ali nisam! Slijedilo je razočarenje za razočarenjem, odbijenice su stizale online ili telefonskim putem. Bilo je dana kada sam bila potpuno demoralisana, a onda je dolazio bolji period i dani sa malim očekivanjima. Nakon što bih gomilu odbijenica složila u inbox, napravila bih mali predah u svojoj potrazi. Bio je i period kada nisam bila ni na jednom intervju za posao.U svemu tome naučila sam da ne budem razočarana nakon što stigne još jedna odbijenica, jer više nisam ulagala sva očekivanja u prijave za posao koje sam neprestano slala. Počela sam se prijavljivati na oglase za posao bez puno nade da ću biti pozvana na intervju.
Shvatila sam da u toj potrazi želim izaći kao pobjednik, a to mogu samo ako ne odustanem.
Kako sam dobila posao?
U periodu u kojem sam bila uvjerena da nikada neću naći posao (ili da su bar male šanse da ga pronađem u tom trenutku) upravo tada sam pozvana na razgovor u jednoj firmi u Sarajevu. I dobila sam posao! Bio je daleko od mojih očekivanja. Zapravo nije ispunjavao ni minimum zahtjeva nekog normalnog posla, ali sam u to vrijeme bila jako sretna jer je napokon krenulo, nešto se počelo dešavati i na tom polju. Napokon sam mogla biti u kontaktu sa ljudima i vjerovala sam da ću s vremenom naći normalan posao.
S obzirom na ekonomske prilike u zadnjih nekoliko godina svjesna sam da su veoma ograničene mogućnosti za pronalazak običnog posla, a da ne govorimo koliko su daleko ”idealni ili poslovi iz snova”. Pristala sam na manje idealan posao koje me je učinio sretnom samo zbog toga što ću napokon moći da radim, izađem iz kuće, ali i jer sam smatrala da mi je to mogućnost lakšeg pronalaska drugog posla.
Ubrzo se ispostavilo da sam bila u pravu. Nakon samo nekoliko dana obavljanja posla u firmi koja ne plaća plaće radnicima, doprinosi za PIO/MIO su u domenu naučne fantastike, dobila sam ponudu za super posao. I tako je krenulo…
Iako ne postoji formula za uspješan pronalazak posla, sigurna sam da ako nekad izmisle takvu formulu, upornost i rad će biti njene glavne varijable. Stoga skupite hrabrosti i pošaljite svoje biogafije na što više adresa. Ako se ponudi neki poslić, koji je daleko od očekivanog, moj savjet je da ga prihvatite, jer nikad ne znate kako jedan korak može da vam otvori vrata ka novim boljim životnim ali i poslovnim šansama.
Piše: A.K
